VODA

Voda je po sastavu jedno od najjednostavnijih, ali zato po funkcionalnim karakteristikama jedno od najkompleksnijih jedinjenja u prirodi. Ako je kvalitetna, najbolji je čuvar ljudskog zdravlja, ali istovremeno, ako nije adekvatnih fizičkohemijskih svojstava, uzročnik je funkcionalnih i psihosomatskih poremećaja u organizmu.

Bez vode definitivno nema života. Ona je najprirodniji i najbolji napitak za utoljavanje žeđi. Sastavni je deo svake telesne ćelije jer prenosi hranljive sastojke, omogućava izlučivanje otpadnih sastojaka iz organizma, reguliše telesnu temperaturu, olakšava rad mozga povećavajući koncentraciju i smanjujući učestalost glavobolja, važna je u protivupalnim procesima, olakšava gubitak suvišnih kilograma… 

Gubitkom tečnosti naša se krv počinje zgušnjavati pa je tako gubitak od samo 2% dovoljan da dođe do osetnog pada naših životnih potencijala i osećaja sveopšteg umora. Kod gubitka tečnosti od 4% javljaju se glavobolja i mišićni umor, 5% rezultira nesvesticom i grčevima, a gubitak od 10% do 15 % količine tečnosti u organizmu završava fatalno po život.

Nedostatak vode posebno je vidljiv na koži – našem najvećem organu (čini je 80% vode), koji je ujedno i glavni sakupljač tečnosti. Voda održava našu kožu mekom, elastičnom i pre svega mladom.

Uprkos tome, većina ljudi ne pije dovoljno vode! Da bismo rad organa održali na optimalnom nivou, moramo u organizam uneti 2,5 – 3 litre tečnosti na dan. Potrebu za otprilike litrom tečnosti naš organizam zadovoljava putem hrane koju unosimo u telo, a ostatak moramo nadoknaditi direktno, ispijanjem vode i različitih vrsta napitaka.

Prema nekim rezultatima istraživanja 73% ispitanika pije manje od 1,5 litre vode, a 25 % čak i manje od 1 litre na dan. Naučnici poražavajuće rezultate uglavnom pripisuju činjenici da ljudi u uslovima ubrzanog tempa i naglašeno stresnog života na vodu jednostavno zaboravljaju.

Zato je važno znati da se, kada je u pitanju nadoknađivanje tečnosti, ni u kojem se slučaju ne smemo osloniti isključivo na pojavu žeđi, jer je tada naša potreba već znatno narušena, već moramo piti redovno i količinski dovoljno bez obzira na spomenuti osećaj, posebno ako smo u godinama.

Kada je reč o količinama, uvažavajte činjenicu da naš želudac u razdoblju od otprilike 15 minuta nije u stanju “podneti” više od 0,2 litre vode. Zato nema nikakvog smisla odjedanput popiti više od spomenutog, jer će se višak odmah izlučiti.

Mineralna voda je izuzetno korisna kao zamena, ne samo za vodu koja se prirodno gubi iz organizma, nego i pomaže u održavanju balansa minerala.

Minerali iz vode se mnogo bolje apsorbuju od minerala iz hrane.

Mineralna voda ima antibakterijska i antifugicidna svojstva.

Mineralna voda pomaže detoksikaciji i čišćenju organizma.

Mineralnom vodom se postiže balans minerala u telu i popunjavaju zalihe koje organizam prirodno gubi.

Mineralna voda je zasigurno najzdravije piće koje nam je dostupno.

Ipak, nije svaka voda dobra samim tim sto je mineralna.

Među različitim vodama koje su dostupne potrošačima, postoje ogromne razlike u kvalitetu, mineralnom sastavu i, samim tim, u načinu na koji utiču na naš organizam i zdravlje.

Zato je neophodno za potrošače da se bolje upoznaju sa karakteristikama voda koje se nalaze na tržištu Srbije.

Da li ste se ikada zapitali šta znače hemijski simboli na omotaču flaširane vode koju pijete, odnosno da li podaci iz lične karte vode “odgovaraju” podacima iz vašeg zdravstvenog kartona? Na vama je da odlučite koju ćete vodu piti. Ali, morate znati da nisu sve vode iste. Njihov kvalitet, osim porekla, određuje sastav minerala u njima.

Poznato je da nedostatak pojedinih minerala u organizmu može loše uticati na zdravlje čoveka. Ali, organizam se ne sme ni opteretiti mineralima, jer njihovo prekomerno prisustvo, takođe, loše utiče na zdravlje, zbog čega se u svakodnevnoj upotrebi i za celu porodicu mogu naći samo vode koje imaju manje od 500 mg/l suvog ostatka (minerala), a idealno je ako imaju suvi ostatak oko 300 mg/l.

Pošto ove vode organizam lakše prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovništva i mogu potpuno da zamene običnu vodu za piće, što nije slučaj s vodama većeg stepena mineralizacije.

Vode sa vrednošću suvog ostatka preko 500 mg/l su previše “zasićene” i njihov unos treba ograničiti, a često je potrebno konsultovati i lekara, jer većina visokomineralizovanih voda sadrži najviše natrijuma koji predstavlja faktor rizika u nastajanju hipertenzije. Vode sa mnogo niskom vrednošću suvog ostatka (ispod 50 mg/l) su neukusne, bljutave, nisu pitke, a i pijući njih ne dobijamo dovoljno minerala koji su nam potrebni.

Kao što je u životu potrebno naći balans, tako je i kod mineralne vode mnogo bitniji uravnotežen odnos sastojaka od njihove pojedinačne količine. Tako i mineralna voda koja ima specifičan balans minerala višestruko dobro utiče na ljudski organizam, jer apsorpcija nekog pojedinačnog minerala u velikoj meri zavisi od količine drugih minerala u organizmu u tom trenutku.

Treba znati da organizam 80–90 odsto potrebnih mineralnih materija dobija iz hrane, a ostatak (10-20 odsto) iz vode.

Dakle, pre nego što se odlučite koju ćete vodu kupiti za sebe i svoju porodicu, pogledajte koncentraciju minerala koji se nalaze na etiketi flaširane vode. Njihovo dejstvo na organizam je različito:

Kalcijum

je važan makroelement koji obezbeđuje normalno funkcionisanje organizma zajedno sa magnezijumom, ali samo ako je njihov odnos približno 2:1, a da pri tome, njihov zbir ne prelazi 150 mg/l. Ukoliko je jedan od ova dva minerala prisutan u većoj koncentraciji, on sprečava apsorpciju drugog i dolazi do njihivog taloženja u oranizmu.

Kalcijum je presudan za čvrste kosti i zube, posebno kod dece. Izgradnja kostiju u mladosti utiče na to kakve ćemo kosti imati u starosti. Pored toga, kalcijum smanjuje osetljivost na alergije, posebno one na sunce. Joni kalcijuma djeluju i na nervni sistem. Ako neko ima premalo kalcijuma u krvi postaje živčan, strašljiv, brzo plane. Stoga je neophodan svima koji su pod stresom a posebno sportistima i poslovnim ljudima. Najnovija istraživanja pokazuju da štiti i od raka creva.

Magnezijum

je kritičan element za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma, posebno za kardiovaskularni i nervni sistem. Kao kofaktor u više od 300 enzimskih sistema u humanim ćelijama Mg ima odlučujuću poziciju u normalnoj miokardnoj funkciji. Valja svakako znati da je za protektivno dejstvo na kardiovaskularni sistem odgovoran magnezijum, kao i međusobni odnos ovog minerala i kalcijuma. .Poželjno je da nivo magnezijuma u vodi za piće bude bar 30 mg po litri. Vode sa puno magnezijuma ne treba davati maloj deci.

Natrijum

je esencijalni element zdravlja i funkcionisanja organizma, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ga bude više od 150 mg/l, a preporučljivo je da ga bude i ispod 50 mg/l. Ovo stoga što su osobe koje pate od kardioloških, bubrežnih i bolesti organa za cirkulaciju, kao i deca sa neformiranim bubrezima osetljivi na njegovu povećanu koncentraciju. Sa zalaskom u godine, naša osetljivost na natrijum često postaje izraženija. Većina domaćih flaširanih voda ima visok sadržaj natrijuma u svom sastavu, što nije dobro, jer njegovo prekomerno prisustvo sprečava gubitak telesnih tečnosti (sprečava znojenje, mokrenje, te dovodi do vezivanja vode u organizmu) što dovodi do rasta krvnog pritiska, gojaznosti, stvaranja celulita… Zbog njegovog štetnog dejstva i činjenice da ga kroz ishranu svakodnevno unosimo od 4 do 7 puta više nego što je potrebno treba voditi računa da se maksimalno smanji njegov unos.

Kalijum

je potreban organizmu, ali njegov višak izaziva stres bubrega, pa i prekid njihovog rada, i zato za svakodnevnu upotrebu ne treba koristiti vodu koja ga ima više od 12 mg/l.

Sulfati

su bitni za očuvanje zdravlja i vitalnosti ćelija, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ih bude više od 30 mg/l. Visok nivo sulfata može da prouzrokuje dijareju i dehidrataciju.

Hloridi

pomažu u čišćenju otpadnih materija iz organizma tako što olakšava flinkcionisanje jetre. Podstiču varenje. Pomaže da ostanete gipki. Dnevne potrebe za hloridnim jonom zadovolje se kroz unos prosečne količine kuhinjske soli. Prevelik unos hlorida može dovesti do određenih disfunkcija u organizmu.

Nitrati i nitriti

su zagađujuće materije i u flaširanoj vodi ne bi trebalo da ih bude. Za spravljanje hrane za bebe sme da se koristi samo voda bez nitrita.

Hidrokarbonati (bikarbonati)

su veoma poželjni u vodi jer pomažu varenju, što naroćito odgovara osobama sa hroničnim oboljenjem probavnog trakta.

Silicijum dioksid (“silica”)

koji je prisutan u nekim mineralnim vodama jako je bitan element za organizam. On je neophodan za stvaranje kolagena kostiju i vezivnog tkiva, za zdrave nokte, kožu i kosu, za apsorpciju kalcijuma, za fleksibilnost arterija i time igra ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Silicijum-dioksid je važan za prevenciju “Alchajmerove bolesti”. Zatim, on stimuliše imuni sistem i sprečava proces starenja ćelija u tkivima. Kalcijum, magnezijim i kalijum povećavaju dejstvo silicijum dioksida.

Joda

ima vrlo malo, ili nimalo u podzemnim malomineralizovanim vodama, ali ga ima u naftnim i morskim vodama. On je esencijalni element za sintezu hormona tiroidne žlezde. Usled nedostatka joda nastaje Bazedovljeva bolest. Kuhinjska so se obogaćuje kalijum-jodidom da se spreči nastanak ove bolesti. Njegov preterani unos može dovosti do predisponiranosti za oboljenja štitne žlezde.

Ako se svakodnevno upotrebljava prirodna mineralna voda, ona ne bi trebalo da sadrži više od 1 mg/l fluorida, kako bi se izbegla fluoroza zuba i drugi neželjeni efekti.

pH

Jedna od hemijskih karakteristika koja označava kiselost ili baznost vode je pH faktor. Njegove normalne vrednosti se kreću od 6 do 8, a ako imaju dodat ugljen-dioksid, njegov nivo se spušta i do 4,5. Takva voda može da izazove rastvaranje minerala zuba. Najbolje su blago bazne vode, sa pH između 7 i 9. Vode sa pH vrednošću iznad 7, dobar su lek protiv starenja.

Gazirana voda

Gazirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadržajem ugljen-dioksida, smanjuju pH vrednost, tj. povećavaju kiselost tkiva i krvi, što između ostalog dovodi do bržeg starenja organizma, a može da izazove i kancer. Osim toga CO2 je vrlo agresivan gas koji može da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu stalno piju u velikim količinama.

Na osnovu svega napred navedenog možemo zaključiti da pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice – stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, a sve to pod kontrolom lekara i primenom određene dijeto-terapije.

Pijte najmanje 8 puta dnevno po ¼ l vode, ili čak i više. Nemojte čekati da ožednite. Dnevno organizam traži onoliko čaša vode koliko iznosi broj telesnih kilograma podjeljen sa osam.

Pijte dosta vode u pravilnim intervalima. Najbolje je da uvek imate rezervu vode uz sebe.

Voda se ne može zameniti drugim napicima. Kafa i alkohol čak dovode do dehidratacije.

Pijte pre, tokom i posle fizičkih aktivnosti.

Virusi prehlade mogu dovesti do dehidratacije. Zato, u slučaju prehlade uvek držite flašu vode pored kreveta.

Kada su velike vrućine hladna voda je najbolja za održavanje balansa vode u organizmu – apsorbuje se daleko brže od toplih napitaka, a pomaže i pri hlađenju pregrejanog tela.

Voda je najzdravije piće na svetu! Svakodnevno uzimanje dovoljne količine prirodno mineralne alkalne vode A8.8 umanjuje zamor i malaksalost.

Unošenjem vode eliminišu se štetni činioci koji putam vazduha i hrane ulaze u naš organizam. Uvek imajte na umu da vodu naš organizam ne može uskladištiti, te je treba unositi svaki dan u dovoljnoj količini.

Najbolji način da se dehidracija izbegne jeste da se svakodnevno pije adekvatna količina prirodno mineralne alkalne vode A8.8. Važno je znati da čak i blaga dehidracija može dovesti do pada naših životnih potencijala i do stvaranja osećaja umora.

Naš organizam se sastoji od 70 procenata vode, a svakodnevno se procesima metabolizma i znojenjem izgubi oko dva i po litra. Taj gubitak vode iz organizma moramo da nadoknadimo.

Znaci kao što su umor i glavobolja mogu biti poruke našeg organizma da bi trebalo da pijemo više vode.

Čista voda, osvežavajuća i bez kalorija – najbolji je izbor. Tokom sna, telo gubi tečnost, tako da se budimo pomalo omamljeni. Ono što nam najbolje vraća energiju za ostatak aktivnog dana je – prirodno mineralna alkalna voda – A8.8.

Da li dete uzima dovoljno vode?

Deca imaju drugačiji metabolizam od odraslih. Ona se manje znoje, ali se brže zagrevaju. Često ne uzimaju dovoljno vode. Ako je fizički aktivno, dete zahteva dvostruku količinu vode. Dete treba ponuditi vodom pre pojave žeđi, jer žeđ već znači nedostatak vode u telu.

Povećana potreba za vodom javlja se:

kod povišene temperature, usled bolesti i infekcije

kad je vreme toplo

kod fizičke aktivnosti

Kada je dete aktivno, neophodno je da bude dobro hidrirano, naročito ako je vreme toplo. Tada se znojenjem gubi više telesne tečnosti i postoji opasnost od dehidracije sa bolom u stomaku i nogama, zamorom i zbunjenošću. Aktivnost na temperaturi od 27°C uzrokovaće dvostruko veći gubitak tečnosti nego aktivnosti na 10°C.

Količina tečnosti koju dete treba da unese zavisi od uzrasta, spoljašnje temperature i vlažnosti. Hladna voda (od 4 do 10°C) najbolje će utoliti žeđ, jer se bolje resorbuje iz žaluca nego voda na sobnoj temperaturi. Pijenje hladne vode tokom i posle fizičke aktivnoisti ima dvostruko dejstvo jer istovremeno povećava znojenje i tako rashlađuje telo.

Da li je bebi potrebna voda i u kojoj količini?

Majčino mleko sadrži čak 88 % vode.

U zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha, ali i telesne težine bebe i njene aktivnosti, preporučene dnevne količine unosa tečnosti u toku prvih nedelja života iznosi od 80 do 100 ml/kg, pa do 140-160 ml/kg između trećeg i šestog meseca.

Majčino mleko u prvih šest meseci zadovoljava sve nutritivne potrebe i potrebe za tečnošću jer sadrži čak 88 % vode i obezbeđuje mališanu dovoljno energije, pa u prvim mesecima nema potrebe da bebi dajete dodatne količine vode, osim ako Vam pedijatar ne kaže drugačije.

Da li beba sme da pije vodu?

Sačekajte sa davanjem vode dok beba ne napuni šest meseci i tada količinu ograničite na nekoliko mililitara dnevno u par navrata tokom dana. Idealno bi bilo da beba popije nekoliko kapi vode nakon obroka a nikako pre, da se ne bi osećala naduveno ili sito pre jela.

Ako mislite da beba želi ponekad da popije malo vode i pre šestog meseca – ona može pomoći mališanu da se hidrira (naročito ukoliko ima povišenu temperaturu) i osveži kad je toplo. Ipak, ako odlučite da bebi dajete vodu pre nego je napunila šest meseci prethodno se posavetujte sa pedijatrom, jer veće količine mogu da naškode bebi, prouzrokuju dijareju ili druge bolesti. Stomak bebe je još uvek mali, pa ako beba popije vode ostaje manje prostora za mleko koje je važno da bi mališan bio zdrav i brže napredovao.

Zašto je voda važna za decu?

Voda je potrebna deci jer je odgovorna za mnoge funkcije u organizmu (disanje, varenje, regulisanje telesne temperature, pomaže transport hranljivih materija do svih ćelija u organizmu), glavni je sastojak krvi, želudačnih i crevnih sokova, odnosi štetne materije iz organizma urinom i znojem…

Koju vodu treba koristiti prilikom pripreme hrane za bebe?

Za pripremu adaptiranog mleka, najčešće se koristi flaširana voda, niskomineralna i negazirana, ili prokuvana voda iz česme. Ipak, sigurnije je koristiti flaširanu vodu za bebe siromašnu sadržajem minerala jer se u adaptiranom mleku nalaze potrebni minerali.

Zašto je voda potrebna trudnicama?

Konzumiranje vode veoma je važno tokom trudnoće, zbog promena kroz koje vaše telo prolazi u ovom periodu i olakšava većinu propratnih negativnih simptoma drugog stanja, ne samo fizičkih, već i psihičkih. Posebno je važno unositi adekvatne količine vode u osmom mesecu, kada se volumen krvi duplira, pa može da dođe do kardiovaskularnih problema i hipertenzije.

Pomaže da beba u stomaku raste zdrava, jer se putem krvi prenose korisne materije do fetusa. Takođe, amniotička tečnost koristi otprilike čašu vode na svakih sat vremana da se napuni, pa je ovaj nedostatak potrebno nadoknaditi.

Osim što sprečava ozbiljnije zdravstvene probleme, ukoliko uzimate preporučene količine vode i lice će vam biti lepše, jer sprečava pojavu akni, a ako vežbate ne zaboravite da je pijete pre, u toku i posle treninga.

Koje su prednosti konzumiranja vode tokom trudnoće?

Konzumiranje vode može da pomogne u slučaju jutarnjih mučnina, problema sa varenjem i gorušicom.

Konzumiranje dovoljne količine vode sprečava dehidraciju, koja može da dovede do komplikacija, poput glavobolje, vrtoglavice, grčeva, zadržavanje vode. Neke žene čak tvrde da im je konzumiranje vode u određenim intervalima pomoglo u olakšavanju jutarnjih mučnina, problema sa varenjem i gorušicom.

Takođe, sprečava i urinarne infekcije koje su česte tokom drugog stanja, kao i konstipaciju, hemoroide i edem.

Voda je naročito važna u trećem trimestru trudnoće, jer nedostatak može da prouzrokuje kontrakcije i prevremeni porođaj.

Koliko često treba da pijem vodu?

Najbolje bi bilo da rasporedite unos tečnosti tokom čitavog dana, umesto da pijete velike količine nekoliko puta na dan. Orijentišite se prema broju obroka i užina i uz svaki popijte čašu-dve vode ili napunite preporučenu količinu u flašu i po malo konzumirajte u toku dana, jer ćete tako najbolje kontrolisati koliko ste popili.

Ne čekajte da ožednite, pa da tek onda pijete vodu. Neke osobe ne osećaju žeđ, čak i kada su dehidrirali, dok je za druge to prvi znak blage dehidracije.